Imali su u Ženskom rukometnom klubu Naisa preča posla u prethodnih nekoliko nedelja, intenzivno su se pripremali za organizaciju završnog turnira Kupa Srbije, u kome su stigli do finala. Ali, iako sa blagim zakašnjenjem (iz navedenog razloga), dug prema svojoj prošlosti su odužili. Preciznije, prema najsvetlijem trenutku iz svoje prošlosti, prema najvrednijem od šest do sada osvojenih trofeja. Jedinom evropskom koji je ikada stigao u naš grad, kada su ekipni sportovi u pitanju i jedinom rukometnom koji je stigao u Srbiju od njenog osamostaljenja.
U godini sportskih jubileja, u kojoj je samo Radnički obeležio dva svoja najznačajnija-35 godina od polufinala Kupa UEFA i 55 godina od prvog ulaska u Prvu saveznu ligu Jugoslavije, Naisa je deceniju od osvajanja Čelendž kupa proslavila u nedelju 4. juna u restoranu „Perla“, u prisustvu dela tadašnje legendare ekipe, članova uprave kluba, najužeg rukovodstva grada, značajnih rukometnih radnika, prijatelja kluba, ali i kompletnog aktuelnog igračkog kadra, čime je, simbolično, spuštena zavesa na sezonu u kojoj je, kao što je već rečeno, Naisa stala na korak do trofeja, za koji, realno, nije ni imala kvalitet, ali je svakako postigla više od najoptimističnijih očekivanja.
Prisutne goste je, u ulozi domaćina, najpre pozdravio Lazar Nenadov, aktuelni predsednik kluba i najzaslužniji čovek za onako naglašenu proslavu ovog jubileja:
-Klub koji ne poštuje svoju prošlost, ne može se nadati lepoj budućnosti. Mi smo se večeras ovde okupili upravo da obeležimo najznačajniji trenutak iz istorije Naise, u nadi da ćemo vrlo brzo stvoriti uslove da u Niš stignu novi trofeji.
I dok su se gosti, uz kadrove novinara Zorana Petkovića na video bimu, sa svih putovanja iz te, 2007. godine, podsetili duple ubedljive pobede nad Vlaznimijem iz Đakovice, pa prolaska do polufinala preko Banske Bistrice, te ukupnih trijumfa na gol više postignut u gostima protiv rumunskih ekipa Munisipala i Kluža, evocirane su uspomene na brojne anegdote iz pohoda na evropski trofej. I kako je moglo da se dogodi da Naisa te sezone uopšte ne igra u Evropi, zbog rivala sa osetljivom političkom pozadinom koga je izvukla na startu. I kako je trener Jovanović planirao da podnese ostavku, ukoliko ne prođe Slovakinje u četvrtfinalu. I kako se ekipa oporavila od 19-časovnog putovanja u Roman na revanš polufinala. I zašto je Beli prekinuo, na polovini, gledanje kasete sa jedne od utakmica Kluža, videvši skamenjena lica svojih rukometašica, zabezeknutih snagom rivala. I kako se Grga Dimitrijević zahvaljivao sudijama iz Bugarske, koji su perfidno pomagali Klužu u prvom meču finala, što „nisu dozvolili da Naisa izgubi sa deset golova razlike, jer taj minus ne bi uspela da nadoknadi u revanšu“... Posebne emocije svih prisutnih izazvali su kadrovi završnice revanša finala, u kome je Naisa anulirala poraz od devet golova razlike iz prve utakmice.
-Verujte mi da ja ove snimke nisam pogledao već pet godina. Nisam, jer ne smem, ne mogu da obuzdam emocije. To je ubedljivo najveći uspeh klupskog rukometa samostalne države Srbije. Pitanje je da li i posle deset godina shvatamo koliki je to podvig. Ponosan sam na ove devojke koje stoje pored mene, većina njih je posle Čelendž kupa napravila velike karijere, nadam se da će takav put imati i ove cure koje danas brane boje Naise-istakao je Svetislav Beli Jovanović, trener koji je Naisi doneo svih šest trofeja u njenoj istoriji i oba učešća u Ligi šampiona i koji je ove večeri imao dvostruki razlog za slavlje, budući da je proslavio, takođe skoro pa jubilarni, rođendan.
Posebnu pažnju privukla je Biljana Filipović, danas Bandelije, strelac pobedonosnog pogotka u revanšu finala, nekoliko sekundi pre kraja meča. Taj gol „probio se“ kasnije i u poznati kviz „Želite li da postanete milioner“, i to kao pitanje za visoku sumu novca, a popularna Fića imala je ove večeri i važnu objavu:
-Pre nekoliko dana odigrala sam poslednju utakmicu u karijeri i evo baš večeras, ovde pred vama, nekako je simbolično završavam. Mnogo toga lepog sam doživela igrajući rukomet, ali osvajanje titule u Francuskoj i ova titula u Čelendž kupu ostaće mi zauvek u srcu kao posebniji trenuci od svih ostalih. Nedavno sam baš gostovala sa savojim klubom u Romanu i samo su mi se u glavi vraćale slike iz one nezaboravne sezone. Hvala onima koji su se potrudili da organizuju ovu proslavu i osveže sećanja na taj ogroman uspeh-kazala je rukometašica koja je imala čast da, kao kapiten, predvodi reprezentaciju Srbije na Svetskom prenstvu, a svoj privatni život, nakon završetka karijere, vezaće za Francusku.
Nažalost, samo manji deo ekipe prisustvovao je obeležavanju ovog jubileja. Pored Biljane Filipović (Bandelije), bile su tu i Jovana Bartošić (Atanasković), Anita Čampa, Marija Stefanović, Neda Živadinović (Stanković), Jovana Savković (Petrović), Ana Jovanović, trener Svetislav Jovanović, legendarni „tehniko“ Slobodan Grga Dimitrijević i tadašnji predsednik kluba Slobodan Veljković. Jednako gromoglasan aplauz dobile su i ostale heroine Naisinog uspeha, opravdano odsutne-Irina Gončarova, Ornela Rogan, Irina Kaliničenko, Irina Šibanova, Jelena Popović, Nada Mićić, Svetlana Ognjenović, Ivana Milošević, Dragica Kresoja i Milena Stefanović, kao i tadašnja direktorka kluba Vesna Milošević-Petrović.
A zamoljen, od strane voditelja programa, da prisutnima obeća da će grad pomoći Naisi da se vrati na trofejne staze, gradonačelnik Darko Bulatović, inače dugogodišnji prijatelj kluba, kratko je rekao:
-Ja sam večeras jedno obećanje već ispunio, a to je da, i pored silnih obaveza, dođem ovde i makar na kratko vas ispoštujem i pozdravim. I ja se, Beli, naježim kao i ti kada vidim ove kadrove, jer bio sam tada u hali i zdušno vas bodrio do evropskog trofeja. I ubeđen sam da, uz još jaču podršku grada, ali i sponzora koga ćemo naći, sledeći pehar nećete još dugo čekati. Radnički jeste najpopularniji niški klub, ali rukomet je ovde definitivno sport broj jedan. I zato ćemo mi, pre svih resorni većnik Bane Kačar svojom velikom energijom, napraviti ozbiljan projekat i za muški rukomet, oživeti Železničar i ne zanima nas ništa ispod ozbiljnih evropskih rezultata.
Dakle, tragovima slavne prošlosti, ka nekim, nadamo se, boljim danima…