Nekoliko rukometnih klubova i u muškoj i u ženskoj konkurenciji predstavljslo je Srbiju u evro-kupovima, ali je završnicu dočekao samo jedan-Ženski rukometni klub Naisa iz Niša. Naisa je na osnovu rezultata iz prethodnih godina bila povlašćena, pa je takmičenje započela tek u 1/8 finala gde se sastala sa ekipom Graca. Već u Austriji, srpski predstavnik je bio tako ubedljiv, da se već razmišljalo o protivniku u četvrtfinalu. Kada je pobeda protiv ekipe iz Graca povrđena i u Nišu, šef Stručnog štaba Naise, Svetislav Jovanović, proročki je najavio da bi naredni protivnik mogla da bude ekipa portugalske Madeire. Voljom žreba u sedištu EHF-a u Beču, ali uz blagoslov trenera Nišlijki, Naisa je za protivnika na putu ka polufinalu EHF Čelendž kupa dobila upravo-Sportski klub Madeiru!

Već u startu je bilo jasno da je Naisa dobro prošla na žrebanju. Izbegnute su jake španske, jedna holandska, ali i neugodne hrvatske ekipe. Naisa se već sastajala sa ekipama iz Potugalije i utisak je da je srpski tim glatko dobijao te mečeve.

Portugalska ekipa je brzo skenirana i odmah uočeni nedostaci, ali je problem nastao kada je trebalo organizovati utakmice, jednu na ostrvu u Atlantiku, 800 km od portugalske obale, a revanš u Nišu i to sve u roku od 7 dana.

Želela je Naisa da pred svojom publikom pokaže koja je ekipa bolja, ali druge mogućnosti nije bilo, sem da se obe utakmice odigraju u Funšalu, glavnom gradu ostvrva, koje predstavlja pokrajinu u Portugaliji.

Očekivanja su bila da ekipa iz Niša može da preskoči protivnika sa oba meča u gostima. Dogovor sa Madeirom je postignut, a u sedištu EHF-a aminovano je da se obe utakmice igraju u Funšalu, 7-og I 8-og marta. Čak I na taj način nije bilo lako organizovati put do Funšala.

Ekspedicija Naise na dalek put, pun izazova, krenula je u sredu uveče, 5-marta, letom sas Sofijskog serodroma do Minhena. Nakon višesatnog presedanja put je nastavljen letom do Lisabona, a onda uz nešto brže presedanje do konačnog cilja-aerodroma na Madeiri. Računajući od polaska iz Niša, vise od 20 sati puta.

Za sletanje na aerodromu u Funšalu piloti prolaze posebnu obuku, jer su graditelji od okeana uspeli da ukradu premalo prostora. Aerodromska pista na šipovima iznad okeana možda I ne bi bila strašna da se iznad nje ne nadvijaju visoki vrhovi, a kombinacija vetrova sa Atlantika I sa planinskih vrhova prave jasko rizičnu kombinaciju….Sleće se tako što se avion ustremi ka planinama, a onda u oštrom zaokretu nadesno, okreće ka pisti neposredno pre sletanja…

Uostalom, baš zbog toga ovaj aerodrom I predstavlja noćnu moru za pilote, a svakako I za putnike…

Baš takvo sletanje, uspešno tek iz drugog pokušaja, imala je ekipa Naise. Ali kada se osetilo čvrsto tlo pod nogama, osmesi su se vratili…a kako I ne bi kada je Madeira mesto iz snova sa večitim prolećem I temperaturama između 15 I 20 stepeni. U odnosu na martovsko sivilo u Nišu, mesto koje se samo poželeti može. Madeira nije mesto za kupanje, ali za ljubitelje prirode je izmišljeno. Tačno je da je daleko od kopna, ali svaki pređeni kilometar se itekako isplati.

Rukometašice Naise nisu baš imale puno vremena za šetnju I opuštanje, ali sum ogle da se provozaju žičarom do vrha brda ili vrha grada, jer grad je bukvalno u brdu, ne računajući prelepo šetalište uz pristanište I ocean. Popločane I čiste ulice, na svakom koraku zelenilo, parkovi I botaničke baste…Kao na drugoj planeti…Uostalom za jednog od najboljih fudbalera današnjice Ronalda mnogi I kažu da je – vanzemaljac.

Ronaldo je rođen na Madeiri, ali je već sa 12 godina otišao za Lisabon I blistava karijera je mogla da počne…Ali, to je neka druga priča…Mi se vraćamo rukometu, zbog koga smo I stigli na Madeiru.

Procedura je nalagala da dan pre utakmice rukometašice Naise, u vreme odigravanja susreta imaju termin za trening. Po rečima trenera Naise, vreme je iskorišćeno za upoznavanje sa dvoranom Pavilao Bartolomeu Perestrelo...Jasno je bilo i igračicama i Stručnom štabu Naise da će protiv sebe imati bučnu publiku, koja bi mogla da se utiša samo dobrim početkom...

A sama prva utakmica nije počela po planu. Domaća golmanka je odbranila nekoliko zicera, pa su tribine proključale.  Međutim, Naisa se brzo konsolidovala, zaigrala po taktovima trenera Svetislava Jovanovića i do poluvremena uspela da iskoristi sve prednosti koje ima,  a pogotovo razliku u visini, ali i nesporni kvalitet. Taj deo meča završen je rezultatom 14-7 za Naisu. Popularni Beli, osetio je trenutak, ekipa je dodala gas i pobednika dvomeča rešio već-u prvom meču. Odigrala je Naisa sa punom snagom do kraja, uz maksimalnu rotaciju igračica, tako da je revanš utakmicu, u kojoj je formalni domaćin, dočekala sa ćak 14 golova razlike, ali i  odmornim igračicama.

Najefikasnija u taboru nišlijki bila je Milena Milojević sa 8 golova, koja je na crti vešto koristila svoje kvalitete. Katarina Radović postigla je 5 golova, dok su po 4 postigle Teodora Petković, kapitenka Marija Filipović i reprezentativka Srbije u redovima kluba iz Niša Jovana Bogojević.

Nakon dugog i turbulentnog puta, na licima rukometašica iz Niša bilo je evidentno  olakšanje, mada se i pored ubedljive pobede u prvom meču znalo da Madeira nije nimalno naivna ekipa, jer je iz takmičenja i to ubedljivo izbacila ekipu Zaječara.

Ono što je pomalo moglo da brine jeste što se povredila najefikasnija igračica u prvom meču, Milena Milojević, a od ranije je van stroja već bila Nada Pejović.

Anastasija Čogurić i Sanja Stamenković falile su itekako u Funšalu, a u ime Uprave kluba, Stručnog štaba, igračica i novinarske ekipe želimo im brzo ozdravljenje.

Lakše je povređena i Nada Pejović, tako da je ubojiti levi bek prvu utakmicu pratio sa klupe.

Imala je Naisa solidnu zalihu pred revanš meč, ali veru trenera u ostale igračice, pa je lakše povređenu Mlenu Milojević sačuvao za neke naredne susrete.

U drugoj utakmici domaće rukometašice su pokazale da im je visoki poraz teško pao. Želele su pošto-poto makar do časnog poraza pa su vrlo često znače da budu pregrube, a u nekim situacijama je za njihovo ponašanje i ovo bio preblag izraz.

Trener Naiseje za drugi meč malo  promešao karte, pa je zaigrao sa Oliverom Nikolić na crti i Katarinom Ivanović na golu, što se pokazalo kao pun pogodak. Juniorska reprezentativka Libana pokazala je da predstavlja svetlu budućnost kada su čuvari mreže u pitanju, dok je Olivera Nikolić sa 5 golova dokazala da na nju može ozbiljnije da se računa.

U nastavku se razgoropadila i Jelena Terzić, odlična je bila Slađana Perazić, a doprinos je dala i prva golmanka Milena Petković.

Naisa je stalno bila u vođstvu, a ekipa Madeira ozbiljno zapretila u dva-tri navrata. Opuštanja nije bilo i niški tim je rutinski utakmicu dobio sa 27-21, za najveći međunarodni uspeh Naise nakon osvajanje Čelendž kupa 2007.godine.

Zaigrale su igračice Naise i kolo u dvorani u Funšalu. Sreći nije bilo kraja, jer je Grad Niš i srpski rukomet reprezentovan na najbolji mogući način.

Najefikasnija u taboru nišlijki bila je Jelena Terzić  sa 6 golova , Olivera Nikolić je postigla 5, a Slađana Perazić 4. Ono što posebno raduje je što je veliki broj igračica dao svoj doprinos. Izuzetno važno pred duele u nacionalnom kupu,  ali i pred finiš u Super ligi Srbije.

Operacija „Madeira“ okončana je onako kako se poželeti može, uz punu podršku Grada, ali  i Uprave kluba, čija je delegacija sve vreme bila uz ekipu, pružila svaku podršku, a kada je trebalo  bila je bučnija od domaćih navijača.

Nije Naisi bilo lako-dugačak put, turbulentan let, a sve je začinjeno zemljotresom, koji je između dve utakmice dobro prodrmao Funšal, a kako su svetske agencije javile, epicentar zemljotresa od 5,2 stepena po Rihterovoh skali, bio je na dnu Atlantskog okeana, samo 35 kilometara od Funšala.

Preživela je Naisa i ozloglašeni aerodrom u Funšalu i zemljotres na Madeiri, uz pobedu protiv domaće ekipa od čak 20 golova razlike.  Kaznena ekspedicija po povratku sa Madeire nastavlja borbu na  tri fronta, u nacionalnom kupu i prvenstvu, dok u polufinalu Čelendž kupa igra sa ekipom Lokomotive iz Zagreba. Prvi meč igra se u Zagrebu, a revanš, svi u klubu se nadaju, u punoj hali „Čair“. Naisa na putu izazova u Čelendž kupu....

Nekoliko rukometnih klubova i u muškoj i u ženskoj konkurenciji predstavljslo je Srbiju u evro-kupovima, ali je završnicu dočekao samo jedan-Ženski rukometni klub Naisa iz Niša. Naisa je na osnovu rezultata iz prethodnih godina bila povlašćena, pa je takmičenje započela tek u 1/8 finala gde se sastala sa ekipom Graca. Već u Austriji, srpski predstavnik je bio tako ubedljiv, da se već razmišljalo o protivniku u četvrtfinalu. Kada je pobeda protiv ekipe iz Graca povrđena i u Nišu, šef Stručnog štaba Naise, Svetislav Jovanović, proročki je najavio da bi naredni protivnik mogla da bude ekipa portugalske Madeire. Voljom žreba u sedištu EHF-a u Beču, ali uz blagoslov trenera Nišlijki, Naisa je za protivnika na putu ka polufinalu EHF Čelendž kupa dobila upravo-Sportski klub Madeiru!

Već u startu je bilo jasno da je Naisa dobro prošla na žrebanju. Izbegnute su jake španske, jedna holandska, ali i neugodne hrvatske ekipe. Naisa se već sastajala sa ekipama iz Potugalije i utisak je da je srpski tim glatko dobijao te mečeve.

Portugalska ekipa je brzo skenirana i odmah uočeni nedostaci, ali je problem nastao kada je trebalo organizovati utakmice, jednu na ostrvu u Atlantiku, 800 km od portugalske obale, a revanš u Nišu i to sve u roku od 7 dana.

Želela je Naisa da pred svojom publikom pokaže koja je ekipa bolja, ali druge mogućnosti nije bilo, sem da se obe utakmice odigraju u Funšalu, glavnom gradu ostvrva, koje predstavlja pokrajinu u Portugaliji.

Očekivanja su bila da ekipa iz Niša može da preskoči protivnika sa oba meča u gostima. Dogovor sa Madeirom je postignut, a u sedištu EHF-a aminovano je da se obe utakmice igraju u Funšalu, 7-og I 8-og marta. Čak I na taj način nije bilo lako organizovati put do Funšala.

Ekspedicija Naise na dalek put, pun izazova, krenula je u sredu uveče, 5-marta, letom sas Sofijskog serodroma do Minhena. Nakon višesatnog presedanja put je nastavljen letom do Lisabona, a onda uz nešto brže presedanje do konačnog cilja-aerodroma na Madeiri. Računajući od polaska iz Niša, vise od 20 sati puta.

Za sletanje na aerodromu u Funšalu piloti prolaze posebnu obuku, jer su graditelji od okeana uspeli da ukradu premalo prostora. Aerodromska pista na šipovima iznad okeana možda I ne bi bila strašna da se iznad nje ne nadvijaju visoki vrhovi, a kombinacija vetrova sa Atlantika I sa planinskih vrhova prave jasko rizičnu kombinaciju….Sleće se tako što se avion ustremi ka planinama, a onda u oštrom zaokretu nadesno, okreće ka pisti neposredno pre sletanja…

Uostalom, baš zbog toga ovaj aerodrom I predstavlja noćnu moru za pilote, a svakako I za putnike…

Baš takvo sletanje, uspešno tek iz drugog pokušaja, imala je ekipa Naise. Ali kada se osetilo čvrsto tlo pod nogama, osmesi su se vratili…a kako I ne bi kada je Madeira mesto iz snova sa večitim prolećem I temperaturama između 15 I 20 stepeni. U odnosu na martovsko sivilo u Nišu, mesto koje se samo poželeti može. Madeira nije mesto za kupanje, ali za ljubitelje prirode je izmišljeno. Tačno je da je daleko od kopna, ali svaki pređeni kilometar se itekako isplati.

Rukometašice Naise nisu baš imale puno vremena za šetnju I opuštanje, ali sum ogle da se provozaju žičarom do vrha brda ili vrha grada, jer grad je bukvalno u brdu, ne računajući prelepo šetalište uz pristanište I ocean. Popločane I čiste ulice, na svakom koraku zelenilo, parkovi I botaničke baste…Kao na drugoj planeti…Uostalom za jednog od najboljih fudbalera današnjice Ronalda mnogi I kažu da je – vanzemaljac.

Ronaldo je rođen na Madeiri, ali je već sa 12 godina otišao za Lisabon I blistava karijera je mogla da počne…Ali, to je neka druga priča…Mi se vraćamo rukometu, zbog koga smo I stigli na Madeiru.

Procedura je nalagala da dan pre utakmice rukometašice Naise, u vreme odigravanja susreta imaju termin za trening. Po rečima trenera Naise, vreme je iskorišćeno za upoznavanje sa dvoranom Pavilao Bartolomeu Perestrelo...Jasno je bilo i igračicama i Stručnom štabu Naise da će protiv sebe imati bučnu publiku, koja bi mogla da se utiša samo dobrim početkom...

A sama prva utakmica nije počela po planu. Domaća golmanka je odbranila nekoliko zicera, pa su tribine proključale.  Međutim, Naisa se brzo konsolidovala, zaigrala po taktovima trenera Svetislava Jovanovića i do poluvremena uspela da iskoristi sve prednosti koje ima,  a pogotovo razliku u visini, ali i nesporni kvalitet. Taj deo meča završen je rezultatom 14-7 za Naisu. Popularni Beli, osetio je trenutak, ekipa je dodala gas i pobednika dvomeča rešio već-u prvom meču. Odigrala je Naisa sa punom snagom do kraja, uz maksimalnu rotaciju igračica, tako da je revanš utakmicu, u kojoj je formalni domaćin, dočekala sa ćak 14 golova razlike, ali i  odmornim igračicama.

Najefikasnija u taboru nišlijki bila je Milena Milojević sa 8 golova, koja je na crti vešto koristila svoje kvalitete. Katarina Radović postigla je 5 golova, dok su po 4 postigle Teodora Petković, kapitenka Marija Filipović i reprezentativka Srbije u redovima kluba iz Niša Jovana Bogojević.

Nakon dugog i turbulentnog puta, na licima rukometašica iz Niša bilo je evidentno  olakšanje, mada se i pored ubedljive pobede u prvom meču znalo da Madeira nije nimalno naivna ekipa, jer je iz takmičenja i to ubedljivo izbacila ekipu Zaječara.

Ono što je pomalo moglo da brine jeste što se povredila najefikasnija igračica u prvom meču, Milena Milojević, a od ranije je van stroja već bila Nada Pejović.

Anastasija Čogurić i Sanja Stamenković falile su itekako u Funšalu, a u ime Uprave kluba, Stručnog štaba, igračica i novinarske ekipe želimo im brzo ozdravljenje.

Lakše je povređena i Nada Pejović, tako da je ubojiti levi bek prvu utakmicu pratio sa klupe.

Imala je Naisa solidnu zalihu pred revanš meč, ali veru trenera u ostale igračice, pa je lakše povređenu Mlenu Milojević sačuvao za neke naredne susrete.

U drugoj utakmici domaće rukometašice su pokazale da im je visoki poraz teško pao. Želele su pošto-poto makar do časnog poraza pa su vrlo često znače da budu pregrube, a u nekim situacijama je za njihovo ponašanje i ovo bio preblag izraz.

Trener Naiseje za drugi meč malo  promešao karte, pa je zaigrao sa Oliverom Nikolić na crti i Katarinom Ivanović na golu, što se pokazalo kao pun pogodak. Juniorska reprezentativka Libana pokazala je da predstavlja svetlu budućnost kada su čuvari mreže u pitanju, dok je Olivera Nikolić sa 5 golova dokazala da na nju može ozbiljnije da se računa.

U nastavku se razgoropadila i Jelena Terzić, odlična je bila Slađana Perazić, a doprinos je dala i prva golmanka Milena Petković.

Naisa je stalno bila u vođstvu, a ekipa Madeira ozbiljno zapretila u dva-tri navrata. Opuštanja nije bilo i niški tim je rutinski utakmicu dobio sa 27-21, za najveći međunarodni uspeh Naise nakon osvajanje Čelendž kupa 2007.godine.

Zaigrale su igračice Naise i kolo u dvorani u Funšalu. Sreći nije bilo kraja, jer je Grad Niš i srpski rukomet reprezentovan na najbolji mogući način.

Najefikasnija u taboru nišlijki bila je Jelena Terzić  sa 6 golova , Olivera Nikolić je postigla 5, a Slađana Perazić 4. Ono što posebno raduje je što je veliki broj igračica dao svoj doprinos. Izuzetno važno pred duele u nacionalnom kupu,  ali i pred finiš u Super ligi Srbije.

Operacija „Madeira“ okončana je onako kako se poželeti može, uz punu podršku Grada, ali  i Uprave kluba, čija je delegacija sve vreme bila uz ekipu, pružila svaku podršku, a kada je trebalo  bila je bučnija od domaćih navijača.

Nije Naisi bilo lako-dugačak put, turbulentan let, a sve je začinjeno zemljotresom, koji je između dve utakmice dobro prodrmao Funšal, a kako su svetske agencije javile, epicentar zemljotresa od 5,2 stepena po Rihterovoh skali, bio je na dnu Atlantskog okeana, samo 35 kilometara od Funšala.

Preživela je Naisa i ozloglašeni aerodrom u Funšalu i zemljotres na Madeiri, uz pobedu protiv domaće ekipa od čak 20 golova razlike.  Kaznena ekspedicija po povratku sa Madeire nastavlja borbu na  tri fronta, u nacionalnom kupu i prvenstvu, dok u polufinalu Čelendž kupa igra sa ekipom Lokomotive iz Zagreba. Prvi meč igra se u Zagrebu, a revanš, svi u klubu se nadaju, u punoj hali „Čair“. Naisa na putu izazova u Čelendž kupu....